Placebo.

Jedva čekam da upoznam sebe.

Jel se ikad ikome desilo da ujutro prije nego krene negdje tražeći kišobran zakasni i na kraju opet ne nađe isti.Onda kad dođe  tamo shvati da je zaboravio/la ono što je nophodno da bi uradio/la ono zbog čega je došao/la.Pa skonta da jedna osoba koja je blizu ima to nešto i ode po to nešto.Tamo shvati da zapravo nije ni trebala doći jer je to bilo već tamo gdje je trebalo da bude.I na kraju,kao šlag na torti skonta da je napravila bilbord umjesto običnog plakata A2 format i da je to razlog što je sva memorija na kompjuteru nestala i što je sve otišlo u pičku lijepu materinu.Sva sreća pa to na kraju sve bude nagrađeno više nego očajnom ocjenom pa da ima razloga da se slavi.

Ljudi,ja sam gigant! I sretna sam ja mislim.

Njena pička je uvijek na raspolaganju našem asistentu.Baš me briga za glupače te vrste sve dok mi ne stanu na put.Naime,strašno je to kad se neko posere u tuđi pošten trud i rad.Nevjerovatne su dubine do kojih ide dotična pri uvlačenju nosa u šupak .Tako to valjda ide;njoj asistent,a ona profesorima,kao lanac ishrane.U tom lancu ishrane,ja sam sitna ribica.Izgleda da već plivam u stomaku jedne velike ribetine i treba mi zraka.Ali nije to do sistema,vjerovatno je do mene.Sistem je logičan;penis je zapravo,ključna stvar.Kaže narod,muška je to struka - što sam se petljala u to kad nemam penis?